Trovanja gljivama

Polako se budi priroda, i vreme je da se podsetimo nekih nezaobilaznih informacija o opasnostima koje nas vrebaju u prirodi, ako nemamo dovoljno znanja ili smo neoprezni. Nadjoh neko staro predavanje o otrovnim gljivama, koje sam mislim 2007 ili 2008 odrzala na divcibarskim Danima gljiva, a kako to nikad ne zastareva, mislim da ce bas lepo da posluzi kao podsetnik. 

Razlozi trovanja su: neadekvatno čuvanje gljiva, i nedovoljno poznavanje gljiva. 

Jedno od najčešćih trovanja je Gastrointestinalno, prouzrokovano neadekvatnim čuvanjem gljiva. 

Gljive se ne beru ni premlade, ni prestare. Beru se samo zreli, zdravi primerci. Sakupljaju se u korpu, eventualno platnenu torbu ili papirnu kesu. Nikako se ne sakupljaju u plastičnu kesu, a to je najčešći slučaj. 

Uvek se ostavi nekoliko primeraka gljive koju ste brali, kao i manja količina jela koje ste pripremili. Nikada se ne bere sve što vam padne pod ruku, nego samo nekoliko vrsta, i ne treba ih mešati u jelu. 

Gljive se drže u frižideru, u staklenoj ili drvenoj činiji, nikako u plastičnim kesama. Ne treba čuvati gljive duže od jednog ili dva dana, što zavisi od vrste i tipa gljive. Svaka promena boje ili mirisa je znak da gljiva više nije za upotrebu. Gljive ne treba podgrevati. 

Drugi, ali ne manje čest uzrok trovanja je nedovoljno ili nikakvo poznavanje gljiva. 

Male bele kuglice koje tek provire iz zemlje, ljudi beru misleći da su to mladi šampinjoni, a gle čuda, to obično bude Amanita phaloides, poznatija kao Zelena pupavka ili njena bela varijanta. 

U rano proleće krenu da beru Smrčke (Morchella sp.), čuli su da je to em skupa, em ukusna gljiva, i, umesto njih, uberu nekog Hrčka (Giromitra sp.), inače tešku otrovnicu. 

Oduševe se kad vide malu Sunčanicu, ali avaj, to je njena otrovna rodjaka, Lepiota. 

Misle da jedu Lisičarku (Chanhtarellus cibarius), ali jedu Zavodnicu (Omphalotus olearius). 

Misle da jedu Borov klinčić, ali jedu neku Koprenku. 

Misle da jedu Blagvu (Amanita caesarea), ali su zaboravili da je prethodnih dana padala kiša i da je sa Muhare (Amanita muscaria)sprala bele krpice koje krase njen šeširić, i da je isprala njenu jerko crvenu boju i pretvorila je u narandžastu. Da ne pominjem da Muhara ima žute i narandžaste varijetete. 

Ukratko, neznanje može da vas košta života, ili da vas načini trajnim invalidom. 

Najčešće pitanje koje mi ljudi postavljaju je: "Da li se ovo jede?"

Među gljivarima kruži jedna jako lepa rečenica: " Sve su gljive jestive, ali neke samo jedanput."

Pre nego što izgovorite to pitanje, izgovorite prvo ovu rečenicu. 

Onda nabavite dobru literaturu, i učlanite se u najbliže gljivarsko društvo. I tada, započnite putovanje kroz čudesni, bajkoviti svet gljiva. Gljive su kao i ljudi. Neke vole proleće, neke leto, neke jesen, a neke, pak, zimu. Neke vole šume, neke vole livade, neke vole lišćarske šume, neke četinarske, neke vole potoke, neke proplanke. To su vrlo bitni pokazatelji vrste. Ako smo upoznati sa tim, izbeći ćemo trovanje u najvećoj meri. Takođe, treba da se upoznamo sa morfološkim karakteristikama gljive, bojom listića, otiskom spora koji ostavlja (bojom otiska), oblikom i izgledom drške, itd. Izgledaju isto, ali te morfološke karakteristike ih razlikuju. Samo jedan propušten detalj, i eto greške, eto trovanja. 

Ljudi često suviše olako shvataju branje gljiva. Kupe neku knjižicu, i misle da je fotografija u toj knjižici dovoljna za prepoznavanje gljive. NIJE. Potrebno je mnogo više od toga. Potrebno je proučiti opis gljive, obratiti pažnju na njene listiće, na drščicu, na promenu boje nakon branja, na boju mesa na preseku, na otisak spora. 

Sindrome trovanja možemo svrstati u tri grupe: lakše, srednje i teške. 

U lakše spadaju alergijski, koprinski, gastrointestinalni i psilocibinski sindrom.

U srednje spadaju muskarinski, panterinski i giromitrinski sindrom.

U teške spadaju faloidinski, orelaninski, paksilinski i hemolitički sindrom trovanja.

Idemo redom. 

Alergijski sindrom je vrlo individualan, jedna osoba reaguje na neke gljive, druga ne. Zato je bitno da se prilikom prvog konzumiranja neke gljive, proba samo malo, da u jelu bude samo ta vrsta gljive, i da se tek nakon 24 do 48 sati ako sve bude u redu ponovo konzumira ista gljiva. Prognoza bolesti je vrlo dobra, samo je u retkim slučajevima potrebna lekarska pomoć. 

Koprinski sindrom se javlja nakon konzumiranja nekih gljiva iz roda Coprinus. Javlja se nekoliko minuta nakon konzumiranja alkohola uz jelo, pre ili posle jela, i manifestuje se kao antabusni sindrom, kada se lečite od alkoholizma, nekim lekovima, i istovremeno konzumirate alkohol. Prognoza bolesti je vrlo dobra, simptomi obično nestaju nakon par sati.

Gastrointestinalni sindrom mogu prouzrokovati mnoge vrste gljiva (Agaricus xantoderma, Russula sp., Hipholoma fasciculare, Omphalotus olearius, Lactarius sp., Boletus sp. itd.) , a često, on može nastati i ako se konzumiraju pokvarene gljive (inače jestive), ili gljive koje nisu pravilno čuvane. Znaci trovanja se javljaju 15 minuta do dva sata nakon jela, manifestuje se mučninom, povraćanjem, prolivom, bolovima u stomaku, glavoboljom, vrtoglavicom, teškim disanjem i opštom iscrpljenošću. Prognoza razvoja bolesti je veoma dobra, ali je poželjno potražiti lekarsku pomoć. 

Psilocibinski sindrom izazivaju gljive iz roda Psilocybe, Panaeolus, Stropharia, i druge. Prvi znakovi trovanja su gastrointestinalne smetnje, zatim slede neurovegetativne smetnje, a nakon toga neuropsihičke smetnje. Sva trovanja ovog tipa završavaju potpuno besvesnim stanjem. Prognoza za ozdravljenje je povoljna ali isključivo uz hitnu lekarsku pomoć.

Muskarinski sindrom izazivaju gljive iz roda Clitocybe, Inocybe, i Mycena. Tipični simptomi trovanja se javljaju brzo nakon jela, nekoliko minuta do 2 sata. Znakovi su suzenje, jako znojenje, slinjenje, povraćanje, proliv, grčevi, suženje zenica, pad pritiska, drhtavica, trzanje i preosetljivost površinskih delova tela. Lekarska pomoć je obavezna i neophodna. Prognoze su dobre.

Panterinski sindrom izazivaju neke gljive iz roda Amanita, kao što su Amanita muscaria i Amanita panterina. Prvi znakovi trovanja ukazuju na jaku intoksikaciju alkoholom, nakon čega bolesnik pada u dobok san. Znakovi trovanja se javljaju 30 minuta do 3 sata nakon jela. Prvo se javlja smušenost, teškoće u hodanju i govoru, smetnje vida, iscrpljenost, osećaj lebdenja u prostoru, javlja se teskoba, potištenost ili euforičnost koja se može razviti do delirijuma. Sindrom najčešće prolazi za 10 do 15 sati, a nakon toga bolesnika pada u dubok san. Skoro redovno, nakon oporavka, bolesnik se ničega ne seća. 

Giromitrinski sindrom prouzrokuju gljive iz roda Giromitra, a novija istraživanja navode da je giromitrin pronađen i u nekim Verpama. Prvi znaci se javljaju 6 sati nakon jela, i neophodna je lekarska pomoć. 

Hemolitički sindrom je vrlo teško trovanje koje može biti izazvano konzumiranjem uslovno jestivih i jestivih gljiva koje nisu dovoljno termički obrađene ili su sirove. Izazivaju ga Amanita rubescens, Amanita spissa, Amanita strobiliformis, Amanita vaginata, Armilariella mellea, Boletus erytropus, Boletus luridus, Choiromyces meandriformis, Entoloma clipeatum, Entoloma sepium, Lactarius vrste jakog mirisa, Polyporus sulphureus, Clitocybe nebularis, Lepista nuda, Russula olivacea, i ostale Russule jakog mirisa, mnoge Tricholome, Helvelle, Volvarielle, sve vrste Morchella itd. Prvi znaci trovanja su vrlo slični svim ostalim, tek nakon toga, javljaju se teškoće pri mokrenju, pojava krvave mokraće i povećana količina bilirubina. U najtežim slučajevima dolazi do blokade rada bubrega i smrti. Prognoza razvoja bolesti je vrlo loša i bolesnik se mora hitno hospitalizovati. 

Paksilinski sindrom se malokad javlja. Verovatno je to zato što su gljive koje ga izazivaju vrlo neugledne, a to su Paxillus involutus i Paxsillus filamentosus. Važno je napomenuti da su ove gljive gljive donedavno smatrane jestivim i da se u mnogim starim knjigama navode kao jestive. To je zato jer je tek odskora otkrivena supstanca koja se smatra odgovornom za trovanje. Analize kod otrovanih ukazuju na pad hemoglobina, porast kreatinina i pojavu leukocitoze. Ponekad dolazi i do otkazivanja rada bubrega. 

Orelaninski sindrom osim Cortinarius orellanus-a, izazivaju sve Koprenke (Cortinariusi) obojeni crveno, narandžasto, žućkasto, žućkastomaslinasto i riđe. Trovanje je vrlo teško, i znakovi se manifestuju u dve faze. Prva faza su gastrointestinalne smetnje, nakon kojih sledi pauza, smirenje, koje može potrajati i 20 dana, a zatim sledi druga faza. Teška insuficijencija bubrega je samo jedan od simptoma. 

Faloidinski sindrom izaziva Amanita phaloides, Amanita verna, Amanita virosa, mnoge Lepiote, Galerine. Trovanje je vrlo teško, tačnije, najteže od svih trovanja gljivama. Vrlo je važno na vreme potražiti lekarsku pomoć. Simptomi se javljaju nakon duge latencije, u vidu povraćanja, proliva i bolova u stomaku. Nakon toga slede znojenje i neutaživa žeđ, grčenje mišića. Nakon prividnog smirenja, sledi druga faza, otkazivanje jetre i smrt.