Posle nekog vremena, evo nas opet. Ma šta da se desi, koliko god da je veliki razlog odsustva, čovek se svakako vrati onome što voli, onome što želi da radi i onome za šta je stvoren. A mi smo stvoreni za ovo o čemu se piše na ovom blogu.
Sirova ishrana je neodvojivi deo zdravog (ili kako je sad popularno govoriti: zdravijeg) življenja. Samo ime: "sirova ishrana"govori da je meso isključeno (pa ko bi ga jeo sirovog!). Čovek je stvoren da jede plodove biljaka, zrele i sočne, svakako neprskane, i tada je zdrav, pun energije, sposoban da radi mnogo duže nego inače, a i nakon obroka nema potrebu da prilegne i "odvari" sve ono što je ubacio u sebe.
Sirovo voće i povrće, pripremljeno na raznorazne super ukusne načine treba da bude okosnica naše ishrane. Isto tako, koštuničavo voće, zimi sušeno voće i povrće, od kojih se prave sosovi, paštetice, prelivi, kuglice, pa i burgeri, sirevi i šta još sve ne. Od sirovih namirnica je moguće napraviti čudesne obroke. Oni mogu (ali i ne moraju) podsećati na klasičnu kuhinju na kojoj smo uglavnom svi odrasli. Potrebno je nekoliko kuhinjskih sprava koje uglavnom svi ionako poseduju, a to su blender, secko, sokovnik i dehidrator. Ko nema dehidrator, poslužiće mu i rerna na 50° C. Nije važno ni koje su snage pomenuti uređaji koje imate, razlike su male, i mogu se podvesti pod finese. Jedino što je važno je da počnete da konzumirate što više sirove hrane, i da se polako privikavate na to.
Prelazak na drugi način ishrane je težak, jer hrana je možda najveća droga na svetu. "Skidanje" sa kuvane hrane je teško, jer su taj način ishrane osmišljavali vekovima i trudili se da ukusi koji nastaju budu prijemčivi za sva čula, a posebno za čulo ukusa. Hrana nas teši kada smo tužni, hrana nas "zagreva" kada nam je hladno (znate ono kad mame kazu: ajde sine pojedi nesto toplo), hrana nas drži zarobljene. Ona je takođe odgovorna za naše zdravlje (ili bolesti), za dužinu našeg životnog veka, za našu lepotu, za našu vitkost. I baš zbog toga, hranu je potrebno konzumirati na način koji je najprihvatljiviji našem telu, način na koji će telo najbolje iskoristiti sve unete nutrijente, tj. jesti sirovo.
Na vašem putu sirove ishrane će biti spoticanja, padanja, vraćanja nazad, pravljenja kompromisa, i svakoječega, ali neka, to je dobro. To ojačava našu volju, i svest da je sirovo bolje od kuvanog, jer svaki moj izlet sa tog puta ili vraćanje na kuvano su rezultovali problemima sa varenjem, sa izgledom kože, sa sezonskim bolestima i slično. I svaki put sam se sa osećajem neizmerne sreće vraćala na sirovu ishranu.
Naravno, i podneblje na kome živimo uslovljava nas na izvestan način, pa tako, moj suprug i ja tokom zime imamo počesto po jedan kuvan obrok, ali je i dalje veliki procenat onoga sto jedemo sirovo. Može i tako, niko ne kaže da ljudi treba da budu sveci, važno je držati kurs, a malecna odstupanja su manje bitna. Sada je vreme slava, tako da ako želite da vaš socijalni život ne trpi, onda je važno da idete na slave kod prijatelja. Ako izbegnete pečenje i sarmu, uvek ima nešto bez mesa što će vam ponuditi (za nas prave i posebna jela), a bilo bi krajnje nepristojno da zanovetate i objašnjavate kako vi jedete samo sirovo. Ja uglavnom odaberem ono što smatram da me neće preterano opteretiti, lepo se najedem, posle toga pojedem i neke kolače, (čokoladnu tortu ne propuštam), i niko se ne naljuti, ja odem kući i preživim i eto, svima lepo. Kad mi slavimo slavu ili nešto drugo, pravimo vege hranu, sirovu i kuvanu, jer to su ipak naši prijatelji i rođaci i lepo je kad ih ispoštujemo.
Naravno, i podneblje na kome živimo uslovljava nas na izvestan način, pa tako, moj suprug i ja tokom zime imamo počesto po jedan kuvan obrok, ali je i dalje veliki procenat onoga sto jedemo sirovo. Može i tako, niko ne kaže da ljudi treba da budu sveci, važno je držati kurs, a malecna odstupanja su manje bitna. Sada je vreme slava, tako da ako želite da vaš socijalni život ne trpi, onda je važno da idete na slave kod prijatelja. Ako izbegnete pečenje i sarmu, uvek ima nešto bez mesa što će vam ponuditi (za nas prave i posebna jela), a bilo bi krajnje nepristojno da zanovetate i objašnjavate kako vi jedete samo sirovo. Ja uglavnom odaberem ono što smatram da me neće preterano opteretiti, lepo se najedem, posle toga pojedem i neke kolače, (čokoladnu tortu ne propuštam), i niko se ne naljuti, ja odem kući i preživim i eto, svima lepo. Kad mi slavimo slavu ili nešto drugo, pravimo vege hranu, sirovu i kuvanu, jer to su ipak naši prijatelji i rođaci i lepo je kad ih ispoštujemo.
Naša trpeza
Nas dvoje dan počinjemo voćnim sokom, posle njega svakako ide "smućko" od zgrabi-šta-imaš-u-bašti-i-frižideru, kasnije neka "paštetica" ili namaz sa krekerima, ponekad i sa prepečenim hlebom (ako nam se jede), ručak obilna salata i još-šta-se-nađe-u-frižideru, posle kako nam se svidi, da li veliki komad sirove torte, ili energetske kuglice ili štanglice, a za večeru ako je ima, opet neko fino povrće i preliv ili namaz ili sos.
Žitarice se uglavnom konzumiraju naklijale, ali ponekad ih i obarim, pa ih dodam kao prilog uz povrće. Sve je stvar mašte, inspiracije, apetita, a i sezonske snabdevenosti, ponekad čak i dubine novčanika. Uglavnom, pravac se održava, vrludanja postoje, ali sve je to deo jednog prelepog putovanja, života ispunjenog radošću, srećom i ljubavlju.
Do sledećeg posta budite pozdravljeni i razmišljajte o najprirodnijoj ishrani koju smatrate primerenom za sebe. Ako vam se učini da je to slično našem putu, onda nas pratite na ovom blogu.
