Trovanja gljivama

Polako se budi priroda, i vreme je da se podsetimo nekih nezaobilaznih informacija o opasnostima koje nas vrebaju u prirodi, ako nemamo dovoljno znanja ili smo neoprezni. Nadjoh neko staro predavanje o otrovnim gljivama, koje sam mislim 2007 ili 2008 odrzala na divcibarskim Danima gljiva, a kako to nikad ne zastareva, mislim da ce bas lepo da posluzi kao podsetnik. 

Razlozi trovanja su: neadekvatno čuvanje gljiva, i nedovoljno poznavanje gljiva. 

Jedno od najčešćih trovanja je Gastrointestinalno, prouzrokovano neadekvatnim čuvanjem gljiva. 

Gljive se ne beru ni premlade, ni prestare. Beru se samo zreli, zdravi primerci. Sakupljaju se u korpu, eventualno platnenu torbu ili papirnu kesu. Nikako se ne sakupljaju u plastičnu kesu, a to je najčešći slučaj. 

Uvek se ostavi nekoliko primeraka gljive koju ste brali, kao i manja količina jela koje ste pripremili. Nikada se ne bere sve što vam padne pod ruku, nego samo nekoliko vrsta, i ne treba ih mešati u jelu. 

Gljive se drže u frižideru, u staklenoj ili drvenoj činiji, nikako u plastičnim kesama. Ne treba čuvati gljive duže od jednog ili dva dana, što zavisi od vrste i tipa gljive. Svaka promena boje ili mirisa je znak da gljiva više nije za upotrebu. Gljive ne treba podgrevati. 

Drugi, ali ne manje čest uzrok trovanja je nedovoljno ili nikakvo poznavanje gljiva. 

Male bele kuglice koje tek provire iz zemlje, ljudi beru misleći da su to mladi šampinjoni, a gle čuda, to obično bude Amanita phaloides, poznatija kao Zelena pupavka ili njena bela varijanta. 

U rano proleće krenu da beru Smrčke (Morchella sp.), čuli su da je to em skupa, em ukusna gljiva, i, umesto njih, uberu nekog Hrčka (Giromitra sp.), inače tešku otrovnicu. 

Oduševe se kad vide malu Sunčanicu, ali avaj, to je njena otrovna rodjaka, Lepiota. 

Misle da jedu Lisičarku (Chanhtarellus cibarius), ali jedu Zavodnicu (Omphalotus olearius). 

Misle da jedu Borov klinčić, ali jedu neku Koprenku. 

Misle da jedu Blagvu (Amanita caesarea), ali su zaboravili da je prethodnih dana padala kiša i da je sa Muhare (Amanita muscaria)sprala bele krpice koje krase njen šeširić, i da je isprala njenu jerko crvenu boju i pretvorila je u narandžastu. Da ne pominjem da Muhara ima žute i narandžaste varijetete. 

Ukratko, neznanje može da vas košta života, ili da vas načini trajnim invalidom. 

Najčešće pitanje koje mi ljudi postavljaju je: "Da li se ovo jede?"

Među gljivarima kruži jedna jako lepa rečenica: " Sve su gljive jestive, ali neke samo jedanput."

Pre nego što izgovorite to pitanje, izgovorite prvo ovu rečenicu. 

Onda nabavite dobru literaturu, i učlanite se u najbliže gljivarsko društvo. I tada, započnite putovanje kroz čudesni, bajkoviti svet gljiva. Gljive su kao i ljudi. Neke vole proleće, neke leto, neke jesen, a neke, pak, zimu. Neke vole šume, neke vole livade, neke vole lišćarske šume, neke četinarske, neke vole potoke, neke proplanke. To su vrlo bitni pokazatelji vrste. Ako smo upoznati sa tim, izbeći ćemo trovanje u najvećoj meri. Takođe, treba da se upoznamo sa morfološkim karakteristikama gljive, bojom listića, otiskom spora koji ostavlja (bojom otiska), oblikom i izgledom drške, itd. Izgledaju isto, ali te morfološke karakteristike ih razlikuju. Samo jedan propušten detalj, i eto greške, eto trovanja. 

Ljudi često suviše olako shvataju branje gljiva. Kupe neku knjižicu, i misle da je fotografija u toj knjižici dovoljna za prepoznavanje gljive. NIJE. Potrebno je mnogo više od toga. Potrebno je proučiti opis gljive, obratiti pažnju na njene listiće, na drščicu, na promenu boje nakon branja, na boju mesa na preseku, na otisak spora. 

Sindrome trovanja možemo svrstati u tri grupe: lakše, srednje i teške. 

U lakše spadaju alergijski, koprinski, gastrointestinalni i psilocibinski sindrom.

U srednje spadaju muskarinski, panterinski i giromitrinski sindrom.

U teške spadaju faloidinski, orelaninski, paksilinski i hemolitički sindrom trovanja.

Idemo redom. 

Alergijski sindrom je vrlo individualan, jedna osoba reaguje na neke gljive, druga ne. Zato je bitno da se prilikom prvog konzumiranja neke gljive, proba samo malo, da u jelu bude samo ta vrsta gljive, i da se tek nakon 24 do 48 sati ako sve bude u redu ponovo konzumira ista gljiva. Prognoza bolesti je vrlo dobra, samo je u retkim slučajevima potrebna lekarska pomoć. 

Koprinski sindrom se javlja nakon konzumiranja nekih gljiva iz roda Coprinus. Javlja se nekoliko minuta nakon konzumiranja alkohola uz jelo, pre ili posle jela, i manifestuje se kao antabusni sindrom, kada se lečite od alkoholizma, nekim lekovima, i istovremeno konzumirate alkohol. Prognoza bolesti je vrlo dobra, simptomi obično nestaju nakon par sati.

Gastrointestinalni sindrom mogu prouzrokovati mnoge vrste gljiva (Agaricus xantoderma, Russula sp., Hipholoma fasciculare, Omphalotus olearius, Lactarius sp., Boletus sp. itd.) , a često, on može nastati i ako se konzumiraju pokvarene gljive (inače jestive), ili gljive koje nisu pravilno čuvane. Znaci trovanja se javljaju 15 minuta do dva sata nakon jela, manifestuje se mučninom, povraćanjem, prolivom, bolovima u stomaku, glavoboljom, vrtoglavicom, teškim disanjem i opštom iscrpljenošću. Prognoza razvoja bolesti je veoma dobra, ali je poželjno potražiti lekarsku pomoć. 

Psilocibinski sindrom izazivaju gljive iz roda Psilocybe, Panaeolus, Stropharia, i druge. Prvi znakovi trovanja su gastrointestinalne smetnje, zatim slede neurovegetativne smetnje, a nakon toga neuropsihičke smetnje. Sva trovanja ovog tipa završavaju potpuno besvesnim stanjem. Prognoza za ozdravljenje je povoljna ali isključivo uz hitnu lekarsku pomoć.

Muskarinski sindrom izazivaju gljive iz roda Clitocybe, Inocybe, i Mycena. Tipični simptomi trovanja se javljaju brzo nakon jela, nekoliko minuta do 2 sata. Znakovi su suzenje, jako znojenje, slinjenje, povraćanje, proliv, grčevi, suženje zenica, pad pritiska, drhtavica, trzanje i preosetljivost površinskih delova tela. Lekarska pomoć je obavezna i neophodna. Prognoze su dobre.

Panterinski sindrom izazivaju neke gljive iz roda Amanita, kao što su Amanita muscaria i Amanita panterina. Prvi znakovi trovanja ukazuju na jaku intoksikaciju alkoholom, nakon čega bolesnik pada u dobok san. Znakovi trovanja se javljaju 30 minuta do 3 sata nakon jela. Prvo se javlja smušenost, teškoće u hodanju i govoru, smetnje vida, iscrpljenost, osećaj lebdenja u prostoru, javlja se teskoba, potištenost ili euforičnost koja se može razviti do delirijuma. Sindrom najčešće prolazi za 10 do 15 sati, a nakon toga bolesnika pada u dubok san. Skoro redovno, nakon oporavka, bolesnik se ničega ne seća. 

Giromitrinski sindrom prouzrokuju gljive iz roda Giromitra, a novija istraživanja navode da je giromitrin pronađen i u nekim Verpama. Prvi znaci se javljaju 6 sati nakon jela, i neophodna je lekarska pomoć. 

Hemolitički sindrom je vrlo teško trovanje koje može biti izazvano konzumiranjem uslovno jestivih i jestivih gljiva koje nisu dovoljno termički obrađene ili su sirove. Izazivaju ga Amanita rubescens, Amanita spissa, Amanita strobiliformis, Amanita vaginata, Armilariella mellea, Boletus erytropus, Boletus luridus, Choiromyces meandriformis, Entoloma clipeatum, Entoloma sepium, Lactarius vrste jakog mirisa, Polyporus sulphureus, Clitocybe nebularis, Lepista nuda, Russula olivacea, i ostale Russule jakog mirisa, mnoge Tricholome, Helvelle, Volvarielle, sve vrste Morchella itd. Prvi znaci trovanja su vrlo slični svim ostalim, tek nakon toga, javljaju se teškoće pri mokrenju, pojava krvave mokraće i povećana količina bilirubina. U najtežim slučajevima dolazi do blokade rada bubrega i smrti. Prognoza razvoja bolesti je vrlo loša i bolesnik se mora hitno hospitalizovati. 

Paksilinski sindrom se malokad javlja. Verovatno je to zato što su gljive koje ga izazivaju vrlo neugledne, a to su Paxillus involutus i Paxsillus filamentosus. Važno je napomenuti da su ove gljive gljive donedavno smatrane jestivim i da se u mnogim starim knjigama navode kao jestive. To je zato jer je tek odskora otkrivena supstanca koja se smatra odgovornom za trovanje. Analize kod otrovanih ukazuju na pad hemoglobina, porast kreatinina i pojavu leukocitoze. Ponekad dolazi i do otkazivanja rada bubrega. 

Orelaninski sindrom osim Cortinarius orellanus-a, izazivaju sve Koprenke (Cortinariusi) obojeni crveno, narandžasto, žućkasto, žućkastomaslinasto i riđe. Trovanje je vrlo teško, i znakovi se manifestuju u dve faze. Prva faza su gastrointestinalne smetnje, nakon kojih sledi pauza, smirenje, koje može potrajati i 20 dana, a zatim sledi druga faza. Teška insuficijencija bubrega je samo jedan od simptoma. 

Faloidinski sindrom izaziva Amanita phaloides, Amanita verna, Amanita virosa, mnoge Lepiote, Galerine. Trovanje je vrlo teško, tačnije, najteže od svih trovanja gljivama. Vrlo je važno na vreme potražiti lekarsku pomoć. Simptomi se javljaju nakon duge latencije, u vidu povraćanja, proliva i bolova u stomaku. Nakon toga slede znojenje i neutaživa žeđ, grčenje mišića. Nakon prividnog smirenja, sledi druga faza, otkazivanje jetre i smrt.

Usprotivite se GMO-u

Kraj prošle i početak ove godine je svakako obeležen borbom i protestima protiv GMO-a (Genetski Modifikovanih Organizama). To su biljke u koje je ubačen gen životinje ili insekta, i nikako ih ne treba mešati sa hibridima (biljkama  ukrštanim prirodnim putem ili kalemljenjem). Ti organizmi nikako ne mogu nastati prirodno, nego samo u laboratoriji. Najveći problem je što i tamo, oni ne znaju šta rade, (Bože, oprosti im ne znaju šta čine.), da pojednostavim, "upucavaju" biljku genima npr. bubašvabe, i nemaju nikakvu kontrolu nad tim. 

Genetičari i oni koji se zalažu za GMO se trude da te organizme (ne mogu ih nazvati biljkama) predstave kao veoma otporne, korisne, sa boljim prinosima, zdravim i jednako lepim plodovima, ali niko ne govori o njihovoj štetnosti, o rezultatima mnogih istraživanja, koji su nepovoljni, koji govore o trajnoj šteti koju ovi organizmi prouzrokuju.

GM organizmi ne daju seme, seme se mora kupovati. Samim tim, onaj ko vam prodaje seme vas na neki način poseduje. Dobićete seme ako budete dobri. Takođe, GMO se mora prskati mnogo većim količinama pesticida kojih nam je i ovako previše. Zemljište nakon sejanja GMO-a ne može da prihvati više one "obične" biljke, jer je iz raznih razloga previše zatrovano. Takođe, ni pčele neće preživeti (između ostalih insekata), jer GMO imaju insekticid u sebi, tj. sposobnost da ga proizvedu. Ceo planetarni  Eko sistem je ugrožen. 

Naučnici su dokazali da GMO izaziva rak, a kod laboratorijskih miševa, u trećoj generaciji izaziva sterilitet. 

Znam, sve ovo deluje kao loš naučno-fantastični roman, ali to je naša sadašnjost i naša budućnost, ako se ne usprotivimo SADA. Naša vlada se priprema da iznese na raspravu izmenu zakona o legalizaciji GMO-a početkom ove godine. Ako imamo svest, savest i osećaj odgovornosti prema sebi i prema budućim generacijama, onda je neophodno da se čuje i naš glas. 

Naravno, treba biti temeljno informisan. Preporučujem knjigu Džefri Smit-a: Seme uništenja, u originalu Jeffrey M. Smith: Seeds of Deception. Možete je preuzeti na ovom linku: Seme uništenja - Džefri Smit. 

Ako vas mrzi da čitate celu knjigu, ovde možete preuzeti kratak tekst o tome sta je GMO, koji je istovremeno i poziv na protest koji će se održati 21. marta. Link za preuzimanje je ovde.  

Vremena za odlaganje više nema, vreme za nevericu je odavno prošlo. Treba misliti na budućnost, zdravlje i opstanak. I boriti se za to. 

Crni orah i tinktura

Relativno skoro sam na jednoj od društvenih mreža naletela na temu Tinktura Crnog oraha, po recepturi Dr. Hulde Clark, gde je neka žena bez ikakve griže savesti delila neki svoj recept za "tinkturu", u kojoj se nalazi mladi orah, karanfilić, pelin, rakija i šećer. Kad sam je ispravila, i objasnila razliku između oraha i crnog oraha, između mlade i zrele biljke, žena me je svojim komentarom ostavila bez teksta: "...ja znam kako se to pravi, znam šta sam pravila, a vi tumačite kako hoćete..."
To mi dade ideju da ovo stavim na blog, nikad dovoljno pravih informacija.

Dakle, Tinktura Crnog oraha je sredstvo za čišćenje organizma od parazita. Koristi se u kombinaciji sa još dve komponente, koje se konzumiraju tokom istog tretmana, ali odvojeno. To su Beli pelin (Artemisia absinthium) i Karanfilić (Syzygium aromaticum). 

Inače Dr. Hulda Clark je bila nezavisni naučnik istraživač, i autor knjige "The Cure And Prevention Of All Cancers". Receptura o kojoj je reč je njena, isprobana, testirana, i dokazano delotvorna, ali samo kad se koriste biljke koje su navedene u datoj kombinaciji. Tinktura i Pelin deluju na odrasle jedinke, a Karanfilić deluje na larve, zato je neophodno da sve tri komponente koristimo istovremeno. Time smo obuhvatili sve stadijume parazita. 

Beli Pelin, Artemisia absinthium, je kao što nam je poznato važan sastojak bitera, vermuta, pelinkovca i veoma poznatog absinta. 

Grmolika biljka uobičajeno visoka oko 1,5 m, nekad i viša. Listovi su spiralno postavljeni, zelenkasto-sive boje. Cvetovi su neugledni, bledo-žuti. Plod je bobica. 

Lekovit je i koristi se na razne načine: kao čaj, tinktura, pa čak i vino. 

Karanfilić, Syzygium aromaticum,  aromatični sušeni cvetni pupoljci. Biljka je poreklom iz Indonezije, poznata u celom svetu kao začin. Drvo je visoko oko 8-12 m i ima vrlo velike listove.

Izuzetno jakog mirisa, veoma je cenjen kao i cimet, vanila i kim. 

Poznato je da deluje kao antiseptik za grlo kad se žvaće. Nezaobilazni dodatak kuvanom vinu.  

Crni orah (Juglans nigra), poreklom je iz Severne Amerike, kod nas se gaji samo kao ukrasna biljka. Dosta se razlikuje od običnog oraha (Juglans regia), po veličini drveta, lista, ploda, a i po izgledu ploda. I ukus je drugačiji. Evo nekoliko fotografija da dobijete predstavu o tome kako izgleda. Plod je više narebran nego kod običnog oraha, i veoma teško se vadi jezgro. 

Tinktura crnog oraha se pravi kao i sve tinkture: orah se potopi u alkoholu (ne rakiji) nekoliko dana, i to je to. Plod koji se potapa treba da bude sa još uvek zelenom korom, ali nikako mlad. To je onaj trenutak kad je orah već zreo, ali kora još nije počela da se suši. Nakon nekoliko dana, tinktura se procedi i gotovo, spremna je za upotrebu. 

Tretman čišćenja od parazita traje  21 dan. 

Gljive

Gljive su do prošlog veka smatrane biljkama, a tada je otkriveno da su one organizmi koji nisu ni biljke ni životinje, nego nešto između biljaka i životinja. Postale su Peto carstvo u svetu živih bića.  

Pa da nabrojimo carstva:

1. Monera (jednoćelijski prokariotski organizmi)

2. Protista (jednoćelijski eukariotski organizmi)

3. Plantae (biljke)

4. Animalia (životinje)

5. Fungi (gljive)

Savremena genetika je to promenila i uvela domene, pa tako sada postoje tri domena:

Bacteria, Archaea i Eukarya. 

Da skratimo, ta carstva danas postoje samo u eukariotskom domenu, tj. u organizmima sa ćelijskim jezgrom. Ima ih četiri, Protista, Plantae, Animalia i  Fungi. 

Ovde ću se baviti carstvom gljiva, i njihovom ulogom u životu čoveka. 

Osim lepote, one su čistači prirode. Razlažu podlogu na kojoj rastu i pretvaraju je u upotrebljive materije. Lignikolne žive na starom, bolesnom i mrtvom drveću i razlažu to drveće, a terikolne žive na zemlji, vrlo često u simbiozi sa drvećem, i obogaćuju zemljište raznoraznim mineralima i kiseonikom. Da nema gljiva, bili bismo zatrpani prirodnim otpadom. Koliko znam, ne postoji beskorisna gljiva, ma kako se to nama činilo. 

Ko ima dovoljno znanja, može ih jesti; ja sam vrlo probirljiva, a ipak sam probala preko 120 vrsta gljiva. Sve češće, ljudi koriste gljive kao lek, i to za najteže bolesti, koje su do skoro smatrane neizlečivim. Čajevi od gljiva se koriste kao preventiva, kao dopuna lečenju, ili kao lek, sve zavisi od osobe koja ih koristi. 

Moja porodica i ja pijemo čajeve od gljiva iz porodice Ganoderma, ponekad od Trametes versicolor i Schizophillum commune.

Promene

Ovo me inspirisalo da napomenem, da  od naše odluke do prve stvarne realizacije prođe dosta vremena, ponekad se taj proces nikad ne završi. Nije dovoljno reći: OK, rešio/la sam da se promenim, da živim zdravo, da ne unosim otrove u organizam, itd. To je lako, i svi mi smo veoma ozbiljni kada to odlučimo i kažemo. Mnogo teži deo je realizovati to. Osim borbe sa starim navikama, našim najvećim neprijateljima, postoji borba sa zavisnostima, konformizmom, hedonizmom, lenjošću itd. Mnogo neprijatelja leži na našem putu. I sve njih treba da pobedimo. A to se ne dešava preko noći.
Važno je biti uporan; naravno, grešićete, ali kad se to desi, samo pređite preko toga i nastavite dalje, u skladu sa promenama koje želite da postignete. Neće biti smak sveta zato što ste vi pogrešili. Navike se stiču tokom dužeg vremenskog perioda, pa će im i za promenu trebati malo više vremena.
Za početak, počnite sa malim stvarima, koje su kao neki uvod u malo veće promene. Sami određujete šta ćete menjati, u kojoj meri i tokom kog vremenskog perioda želite da se to realizuje. Nema nikoga osim vas samih da vam priča ovo ili ono. Među prijateljima i u porodici ili bližoj okolini treba da potražite podršku, jer ponekad se čovek oseća usamljeno, pa i bez volje da nastavi dalje.
Budite odlučni, jaki i postavljajte male ciljeve. Uživajte u promenama koje ste postigli i postižite nove i nove, sve dok ne budete zadovoljni sobom i svojim životom. 

Ljubav...

Ponekad vidim nešto što me toliko oduševi, da imam potrebu da to podelim sa svima, ne samo sa meni bliskim osobama. Tako je i sa ovim filmom, koji me je raznežio, i potaknuo na razmišljanje: zašto samo odrasli ljudi kriju svoja osećanja. Onaj prvi nagon koji osetimo pri susretu sa nekim, nikada ne ispoljimo. Uvek je on ili ublažen, ili promenjen, ili potpuno prikriven, ispoljava se samo neka naučena forma, koja ne govori ništa o emocijama. To su samo društveno prihvatljive reči i gestovi. Životinje i deca pokazuju svoja osećanja, čista, nepromenjena, a počesto i odgovaraju na vaša osećanja i energiju koju ste im uputili. Nevino i iskreno. Pogledajte ovaj film o susretu vrsta koje nemaju baš nikakvih dodirnih tačaka. Dirljivo i prelepo.