Ponekad vidim nešto što me toliko oduševi, da imam potrebu da to podelim sa svima, ne samo sa meni bliskim osobama. Tako je i sa ovim filmom, koji me je raznežio, i potaknuo na razmišljanje: zašto samo odrasli ljudi kriju svoja osećanja. Onaj prvi nagon koji osetimo pri susretu sa nekim, nikada ne ispoljimo. Uvek je on ili ublažen, ili promenjen, ili potpuno prikriven, ispoljava se samo neka naučena forma, koja ne govori ništa o emocijama. To su samo društveno prihvatljive reči i gestovi. Životinje i deca pokazuju svoja osećanja, čista, nepromenjena, a počesto i odgovaraju na vaša osećanja i energiju koju ste im uputili. Nevino i iskreno. Pogledajte ovaj film o susretu vrsta koje nemaju baš nikakvih dodirnih tačaka. Dirljivo i prelepo.
Нема коментара:
Постави коментар