Usprotivite se GMO-u

Kraj prošle i početak ove godine je svakako obeležen borbom i protestima protiv GMO-a (Genetski Modifikovanih Organizama). To su biljke u koje je ubačen gen životinje ili insekta, i nikako ih ne treba mešati sa hibridima (biljkama  ukrštanim prirodnim putem ili kalemljenjem). Ti organizmi nikako ne mogu nastati prirodno, nego samo u laboratoriji. Najveći problem je što i tamo, oni ne znaju šta rade, (Bože, oprosti im ne znaju šta čine.), da pojednostavim, "upucavaju" biljku genima npr. bubašvabe, i nemaju nikakvu kontrolu nad tim. 

Genetičari i oni koji se zalažu za GMO se trude da te organizme (ne mogu ih nazvati biljkama) predstave kao veoma otporne, korisne, sa boljim prinosima, zdravim i jednako lepim plodovima, ali niko ne govori o njihovoj štetnosti, o rezultatima mnogih istraživanja, koji su nepovoljni, koji govore o trajnoj šteti koju ovi organizmi prouzrokuju.

GM organizmi ne daju seme, seme se mora kupovati. Samim tim, onaj ko vam prodaje seme vas na neki način poseduje. Dobićete seme ako budete dobri. Takođe, GMO se mora prskati mnogo većim količinama pesticida kojih nam je i ovako previše. Zemljište nakon sejanja GMO-a ne može da prihvati više one "obične" biljke, jer je iz raznih razloga previše zatrovano. Takođe, ni pčele neće preživeti (između ostalih insekata), jer GMO imaju insekticid u sebi, tj. sposobnost da ga proizvedu. Ceo planetarni  Eko sistem je ugrožen. 

Naučnici su dokazali da GMO izaziva rak, a kod laboratorijskih miševa, u trećoj generaciji izaziva sterilitet. 

Znam, sve ovo deluje kao loš naučno-fantastični roman, ali to je naša sadašnjost i naša budućnost, ako se ne usprotivimo SADA. Naša vlada se priprema da iznese na raspravu izmenu zakona o legalizaciji GMO-a početkom ove godine. Ako imamo svest, savest i osećaj odgovornosti prema sebi i prema budućim generacijama, onda je neophodno da se čuje i naš glas. 

Naravno, treba biti temeljno informisan. Preporučujem knjigu Džefri Smit-a: Seme uništenja, u originalu Jeffrey M. Smith: Seeds of Deception. Možete je preuzeti na ovom linku: Seme uništenja - Džefri Smit. 

Ako vas mrzi da čitate celu knjigu, ovde možete preuzeti kratak tekst o tome sta je GMO, koji je istovremeno i poziv na protest koji će se održati 21. marta. Link za preuzimanje je ovde.  

Vremena za odlaganje više nema, vreme za nevericu je odavno prošlo. Treba misliti na budućnost, zdravlje i opstanak. I boriti se za to. 

Crni orah i tinktura

Relativno skoro sam na jednoj od društvenih mreža naletela na temu Tinktura Crnog oraha, po recepturi Dr. Hulde Clark, gde je neka žena bez ikakve griže savesti delila neki svoj recept za "tinkturu", u kojoj se nalazi mladi orah, karanfilić, pelin, rakija i šećer. Kad sam je ispravila, i objasnila razliku između oraha i crnog oraha, između mlade i zrele biljke, žena me je svojim komentarom ostavila bez teksta: "...ja znam kako se to pravi, znam šta sam pravila, a vi tumačite kako hoćete..."
To mi dade ideju da ovo stavim na blog, nikad dovoljno pravih informacija.

Dakle, Tinktura Crnog oraha je sredstvo za čišćenje organizma od parazita. Koristi se u kombinaciji sa još dve komponente, koje se konzumiraju tokom istog tretmana, ali odvojeno. To su Beli pelin (Artemisia absinthium) i Karanfilić (Syzygium aromaticum). 

Inače Dr. Hulda Clark je bila nezavisni naučnik istraživač, i autor knjige "The Cure And Prevention Of All Cancers". Receptura o kojoj je reč je njena, isprobana, testirana, i dokazano delotvorna, ali samo kad se koriste biljke koje su navedene u datoj kombinaciji. Tinktura i Pelin deluju na odrasle jedinke, a Karanfilić deluje na larve, zato je neophodno da sve tri komponente koristimo istovremeno. Time smo obuhvatili sve stadijume parazita. 

Beli Pelin, Artemisia absinthium, je kao što nam je poznato važan sastojak bitera, vermuta, pelinkovca i veoma poznatog absinta. 

Grmolika biljka uobičajeno visoka oko 1,5 m, nekad i viša. Listovi su spiralno postavljeni, zelenkasto-sive boje. Cvetovi su neugledni, bledo-žuti. Plod je bobica. 

Lekovit je i koristi se na razne načine: kao čaj, tinktura, pa čak i vino. 

Karanfilić, Syzygium aromaticum,  aromatični sušeni cvetni pupoljci. Biljka je poreklom iz Indonezije, poznata u celom svetu kao začin. Drvo je visoko oko 8-12 m i ima vrlo velike listove.

Izuzetno jakog mirisa, veoma je cenjen kao i cimet, vanila i kim. 

Poznato je da deluje kao antiseptik za grlo kad se žvaće. Nezaobilazni dodatak kuvanom vinu.  

Crni orah (Juglans nigra), poreklom je iz Severne Amerike, kod nas se gaji samo kao ukrasna biljka. Dosta se razlikuje od običnog oraha (Juglans regia), po veličini drveta, lista, ploda, a i po izgledu ploda. I ukus je drugačiji. Evo nekoliko fotografija da dobijete predstavu o tome kako izgleda. Plod je više narebran nego kod običnog oraha, i veoma teško se vadi jezgro. 

Tinktura crnog oraha se pravi kao i sve tinkture: orah se potopi u alkoholu (ne rakiji) nekoliko dana, i to je to. Plod koji se potapa treba da bude sa još uvek zelenom korom, ali nikako mlad. To je onaj trenutak kad je orah već zreo, ali kora još nije počela da se suši. Nakon nekoliko dana, tinktura se procedi i gotovo, spremna je za upotrebu. 

Tretman čišćenja od parazita traje  21 dan. 

Gljive

Gljive su do prošlog veka smatrane biljkama, a tada je otkriveno da su one organizmi koji nisu ni biljke ni životinje, nego nešto između biljaka i životinja. Postale su Peto carstvo u svetu živih bića.  

Pa da nabrojimo carstva:

1. Monera (jednoćelijski prokariotski organizmi)

2. Protista (jednoćelijski eukariotski organizmi)

3. Plantae (biljke)

4. Animalia (životinje)

5. Fungi (gljive)

Savremena genetika je to promenila i uvela domene, pa tako sada postoje tri domena:

Bacteria, Archaea i Eukarya. 

Da skratimo, ta carstva danas postoje samo u eukariotskom domenu, tj. u organizmima sa ćelijskim jezgrom. Ima ih četiri, Protista, Plantae, Animalia i  Fungi. 

Ovde ću se baviti carstvom gljiva, i njihovom ulogom u životu čoveka. 

Osim lepote, one su čistači prirode. Razlažu podlogu na kojoj rastu i pretvaraju je u upotrebljive materije. Lignikolne žive na starom, bolesnom i mrtvom drveću i razlažu to drveće, a terikolne žive na zemlji, vrlo često u simbiozi sa drvećem, i obogaćuju zemljište raznoraznim mineralima i kiseonikom. Da nema gljiva, bili bismo zatrpani prirodnim otpadom. Koliko znam, ne postoji beskorisna gljiva, ma kako se to nama činilo. 

Ko ima dovoljno znanja, može ih jesti; ja sam vrlo probirljiva, a ipak sam probala preko 120 vrsta gljiva. Sve češće, ljudi koriste gljive kao lek, i to za najteže bolesti, koje su do skoro smatrane neizlečivim. Čajevi od gljiva se koriste kao preventiva, kao dopuna lečenju, ili kao lek, sve zavisi od osobe koja ih koristi. 

Moja porodica i ja pijemo čajeve od gljiva iz porodice Ganoderma, ponekad od Trametes versicolor i Schizophillum commune.

Promene

Ovo me inspirisalo da napomenem, da  od naše odluke do prve stvarne realizacije prođe dosta vremena, ponekad se taj proces nikad ne završi. Nije dovoljno reći: OK, rešio/la sam da se promenim, da živim zdravo, da ne unosim otrove u organizam, itd. To je lako, i svi mi smo veoma ozbiljni kada to odlučimo i kažemo. Mnogo teži deo je realizovati to. Osim borbe sa starim navikama, našim najvećim neprijateljima, postoji borba sa zavisnostima, konformizmom, hedonizmom, lenjošću itd. Mnogo neprijatelja leži na našem putu. I sve njih treba da pobedimo. A to se ne dešava preko noći.
Važno je biti uporan; naravno, grešićete, ali kad se to desi, samo pređite preko toga i nastavite dalje, u skladu sa promenama koje želite da postignete. Neće biti smak sveta zato što ste vi pogrešili. Navike se stiču tokom dužeg vremenskog perioda, pa će im i za promenu trebati malo više vremena.
Za početak, počnite sa malim stvarima, koje su kao neki uvod u malo veće promene. Sami određujete šta ćete menjati, u kojoj meri i tokom kog vremenskog perioda želite da se to realizuje. Nema nikoga osim vas samih da vam priča ovo ili ono. Među prijateljima i u porodici ili bližoj okolini treba da potražite podršku, jer ponekad se čovek oseća usamljeno, pa i bez volje da nastavi dalje.
Budite odlučni, jaki i postavljajte male ciljeve. Uživajte u promenama koje ste postigli i postižite nove i nove, sve dok ne budete zadovoljni sobom i svojim životom. 

Ljubav...

Ponekad vidim nešto što me toliko oduševi, da imam potrebu da to podelim sa svima, ne samo sa meni bliskim osobama. Tako je i sa ovim filmom, koji me je raznežio, i potaknuo na razmišljanje: zašto samo odrasli ljudi kriju svoja osećanja. Onaj prvi nagon koji osetimo pri susretu sa nekim, nikada ne ispoljimo. Uvek je on ili ublažen, ili promenjen, ili potpuno prikriven, ispoljava se samo neka naučena forma, koja ne govori ništa o emocijama. To su samo društveno prihvatljive reči i gestovi. Životinje i deca pokazuju svoja osećanja, čista, nepromenjena, a počesto i odgovaraju na vaša osećanja i energiju koju ste im uputili. Nevino i iskreno. Pogledajte ovaj film o susretu vrsta koje nemaju baš nikakvih dodirnih tačaka. Dirljivo i prelepo.